National Geographic Channel

http://assets.natgeotv.com/Shows/3026.jpg

  • OLUJNI SVETOVI

VANZEMALJSKI VETAR

Oluje na Jupiteru besnele su stotinama godina. Jedna od njegovih oluja, poznata kao „Velika crvena mrlja", dva puta je veća od Zemlje i uzmućuje se već preko 300 godina.

Mrlja se okreće brzinom od preko 500 kilometara na sat, dvaput brže od uragane 5. kategorije, međutim izvor energije ove oluje još uvek je jedna od najvećih misterija planetarne nauke.

Na Saturnu su munje 10,000 puta moćnije od ovih na Zemlji i najveće su oluje u Sunčevom sistemu koje poznajemo.

Jupiterov mesec, Titan, ima složan vremenski ciklus koji veoma blisko odražava ovaj na Zemlji osim što Titan ima metanov ciklus, umesto vodenog ciklusa. Na Titanu, jezera veličine Zemljinih, sastoje se od tečnog metana koji se isparava i formira toksične narandžasto-žute oblake koji posle padaju kao kiša tečnog metana.

Okeanski vrtlozi su džinovske struje kovitlajuće vode koji se protežu stotinama kilometara u prečniku i godinama se polako okreću ispod površine okeana. Slični su podvodnim uraganima i smatraju se najtrajnijim vremenskim sistemom na Zemlji.

Zbog male veličine naše planete, na njoj ima mesta za najviše šest istovremenih krupnih vremenskih sistema na Zemlji.

Zemlja ima najkomplikovanije i najnepredvidljivije vreme u Sunčevom sistemu zbog svoje male veličine i kombinacije kopna, mora i guste atmosfere.

„Paleotempestolog" je vremenski naučnik koji istražuje drevne oluje proučavajući drevne zapise i dokaze koje su one ostavile iza sebe.

Najpaklenije vreme događa se sa neverovatnom preciznošću na egzoplaneti na oko 200 svetlosnih godina od Zemlje. Na planeti HD80606B, koja se vrti oko zvezde u sazvežđu Velikog Medveda, jarka vrućina njene zvezde uzrok je burnog širenja njene atmosfere do 1200 stepeni, poput atomske eksplozije, oslobađajući time džinovski talas koji se kreće planetom brzinom 17 puta većom od brzine zvuka.

SMRTONOSNA PRAŠINA

Oluje prašine na Marsu mogu trajati nedeljama ili čak mesecima.

Marsovska prašina smatra se finim iritantom koji sadrži snažne okside koji bi gorili kožu poput izbeljivača.

Sredinom 90-tih, naučnici su otkrili oblak prašine prečnika 700 kilometara koji je prešao preko Atlantskog okeana za manje od nedelju dana.

Na Zemlji, većina prašine u našoj atmosferi dolazi iz jedne doline u centralnoj severnoj Africi: nizija Bodele u Čadu u pustinji Sahara. To je najprašnije mesto na Zemlji. Svakog dana, Bodele proizvodi preko 700,000 tona prašine. Međutim, prašina iz Bodele ustvari podržava život na planeti dajući važne hranljive sastojke Amazonu.

Praćenjem mikroba u prašini, naučnici su otkrili prašinu iz Bodele širom sveta.

Skorašnja proučavanja otkrila su da gljive koje se nose afričkom prašinom mogu objasniti izbeljivanje i postepeno odumiranje korala u Karibima.

Naučnici koji proučavaju vrtloge prašine u pustinji Mohave nadaju se da će otkriti važnu informaciju o njihovom funkcionisanju kako na Zemlji, tako i na Marsu zbog toga što razlika u temperaturi između zemlje i vazduha na obe planete pokreće vrtloge na isti način.

Vrtlozi prašine mogu se uzdizati do nekoliko kilometara iznad zemlje, ali nisu tornado.

Ljudi koji su putovali do Meseca mučili su se sa lunarnom prašinom koje se probila u njihove čizme, kosmička odela, životni prostor i iritirala njihove oči i pluća. Barem jedan astronaut vratio se sa teškom alergijsom upalom zbog prašine.

Prašina na Mesecu miriše kao izgoreli ugalj.

 

KOSMIČKI POŽAR

Sunčeva korona gori temperaturom od oko 2 miliona stepeni Celzijusovih, dok samo Sunce gori temperaturom od 6,000 stepeni. Zašto je korona toplija, još uvek ostaje naučna zagonetka.

Jedan od najboljih momenata za proučavanje Sunčeve korone jeste dok je ono sakriveno za vreme pomračenja.

Najduže pomračenje u 21. veku dogodilo se 22. jula 2009. i trajalo je 6 minuta i 39 sekundi. To će biti najduže

FOTOGRAFIJE

VIDEO