• Skriveni ledeni pokrivač cepao je Titanikov trup, pričinjavajući štetu od milion tona po stopi u sekundi.
• Za 5 sekundi, Titanikova odeljenja smrskana su uzduž 60 metara njegovog trupa.
• Santa je uništila šest od ukupno 16 Titanikovih vodonepropustnih pregradaka.
• „Paula" je verovatno poslednji brod koji je prošao blizu mesta Titanikove olupine pre nego što je potonuo. Izvestio je da se temperatura menjala od 12.8, do -1.4, i opet do 13 stepeni.
• „Marengo" je krenuo iz Njujorka 11. aprila 1912. godine i bio je veoma blizu mesta nesreće na dan kad je Titanik udaren. Prijavio je da temperatura vode naglo opada, kao i da ima mnogo prelamanja svetla na horizontu tokom čiste i svetle noći.
• Prelamanje svetla odnosi se na neobične optičke efekta i distorzije u čistom vazduhu.
• Razlika između gustine vazduha u toplim i hladnim delovima koji se nalaze jedan povrh drugog krivi svetlost, čime se stvara efekat svetlucanja ili fatamorgana.
• Titanik je potonuo direktno u centru 1035 milibara visokog pritiska, najvišeg pritiska zabeleženog bilo gde u severnoj hemisferi u to vreme.

Patrola za led koristi radar kako bi pratio putanje santi leda u severnom Atlantiku.

Patrola za led osnovana je kao direktna posledica Titanikove nesreće.

Sante leda u zapadnom delu severnog Atlantika koji stižu do trajektorija brodova uglavnom dolaze sa zapadne obale Grenlanda.

Ledena struja koja nosi sante zove se Labrador.

Labradorska struje urezuje se u topliju Golfsku struju.

1912. godine preko 1000 santi leda preseklo je putanje brodova u severnom Atlantiku.

U proseku 500 santi leda preeca putanje brodova u severnom Atlantiku.

Santa leda koja je udarila Titanik došla je sa glečera u Grenlandu i donela ju je ledena Labradorska struja.

9/10 santi nalazi se ispod vode.

Pre nego što je izmišljena tehnologija za daljinsko upravljanje, prognoza je zavisila od brodova koji su putovali širom sveta i merili temperature vazduha i vode svaka četiri sata. Meteorološke stanice država iz kojih su brodovi bili koristi li su ova očitavanja kako bi izgradili sinoptičke karte vremenskih uslova.

Nacionalna administracija okeana i atmosfere u Ešvilu, država Severna Karolina, skladište je sve informacije koju šalju hiljade brodova koji krstaraju okeanima sveta.

Titanik je najverovatnije potonuo u Labradorskoj struji.

Nemački centar za klimatske podatke u Hamburgu sadrži oko 37000 dnevnika sa jedrenjaka i parnih brodova još od 1829. godine.

Labradorska struja donosi ledenu vodu ispod toplog vazduha kojeg greje Golfska struja.

Fatamorgane prouzrokovane hladnom vodom čest su prizor u pravilnim uslovima.

Sve činjenice su preuzete iz knjige „101 stvar koju ste mislili da znate o Titaniku" autora Tima Maltina.