Emisija „Mladi istraživači“ National Geographica otkriva i podržava izuzetno talentovane i inspirativne mlade avanturiste, naučnike, fotografe i pripovedače — istraživače koji su već napravili pomak na početku svoje karijere. Da bi pomogla mladim istraživačima da ostvare svoj potencijal, televizija National Geographic svakome od njih dodeljuje 10.000 dolara za naučni rad i istraživanje.
S ponosom predstavljamo prvu grupu mladih istraživača kroz 6 video-klipova koji prikazuju svakoga od njih i ističu njihov rad i otkrića koja donose promene u našem svetu.
Elektroinženjer Robert Vud je stručnjak za robote koji lete, robote koje nosimo, sunđeraste robote i male robote veličine novčića. Osnovao je Mikrorobotičku laboratoriju na Univerzitetu Harvard, gde predvodi tim koji stvara i razvija potpuno nove klase mikrorobota i robota od mekih materijala koji će možda jednog dana imati transformativnu ulogu u medicini, misijama spasavanja i poljoprivredi.
Tim je godinama bio usredsređen na stvaranje autonomnih letećih mikrorobota zvanih robopčele, koji bi mogli da se šalju u misije koje su previše opasne, udaljene ili iscrpljujuće za ljude ili životinje. Mašine imaju telo veličine obične muve, raspon krila od tri centimetra i teške su 60 miligrama. Najnoviji prototip maše krilima 120 puta u sekundi, lebdi i leti unapred određenom putanjom. Na polju meke robotike, laboratorija osmišljava nove materijale i daje im električne ili mehaničke funkcije da bi ljudi mogli bezbedno da ih koriste. Na primer, tim je osmislio senzore i pokretače za aplikacije namenjene rehabilitaciji i ljudsko-robotske interakcijske površine koje su mekane kao koža.
Prenosimo njegove reči:
„Ne postoje standardna rešenja za pravljenje ovakvih robota. Stvaranje robota od novih materijala na potpuno novom nivou otvara nova pitanja.“ — Robert Vud
Nemačko-marokanski paleontolog Nizar Ibrahim, student postdoktorskih studija anatomije kičmenjaka i paleontologije na Univerzitetu u Čikagu pretražuje pustinje severne Afrike u potrazi za tragovima života iz perioda krede, kad je ta oblast bila veliki sistem reka sa obiljem raznolikog života. Osim što je iskopao mnoge velike kosti dinosaurusa, otkrio je i fosilne otiske stopala i nove vrste letećih reptila sa rasponom krila od 5,5 metara koji su živeli pre 95 miliona godina.
Njegov pisani rad o ekosistemu oblasti koju sada pokriva marokanska pustinja Sahara sredinom perioda krede biće prekretnica i pružiće najdetaljniji opis raznolikosti, paloekologije i geoloških odlika fosila kičmenjaka iz severne Afrike. Njegov opis je naročito važan jer period krede u severnoj Africi nije dovoljno istražen i predstavljen u paleontologiji. „Našli smo čitav izgubljeni svet, pogled na trenutak velike evolucijske promene“, rekao je on.
Prenosimo njegove reči:
„Paleontologija je kao detektivski posao. Sjano je sklapati delove i ponovo stvarati stotinu milona godina star krajolik u kome su ogromne grabljivice napredovale i odvijala se neverovatna evoluciona promena.“ — Nizar Ibrahim